Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња
Аутори
Dragović, MagdalenaČučaković, Aleksandar
Bogdanović, Jelena
Čičević, Svetlana
Trifunović, Aleksandar
Конференцијски прилог (Рецензирана верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад
приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника.
Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске
стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”.
У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања
на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у
правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана
једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног ...распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом
раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски
однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног
троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у
пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање
графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3
и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се,
као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката,
црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или
описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема,
која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање
је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код
Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу).
Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као
основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и
динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности
у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и
целине.
Кључне речи:
Црквена архитектура / пропорције / триангулација / динамички правоугаонициИзвор:
КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду, 2019, 91-92Издавач:
- Факултет примењених уметности у Београду
Финансирање / пројекти:
- Развој и примена научних метода у пројектовању и грађењу високоекономичних конструктивних система применом нових технологија (RS-MESTD-Technological Development (TD or TR)-36008)
Институција/група
GraFarTY - CONF AU - Dragović, Magdalena AU - Čučaković, Aleksandar AU - Bogdanović, Jelena AU - Čičević, Svetlana AU - Trifunović, Aleksandar PY - 2019 UR - https://grafar.grf.bg.ac.rs/handle/123456789/2264 AB - Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција. Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине. PB - Факултет примењених уметности у Београду C3 - КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду T1 - Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња EP - 92 SP - 91 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 ER -
@conference{ author = "Dragović, Magdalena and Čučaković, Aleksandar and Bogdanović, Jelena and Čičević, Svetlana and Trifunović, Aleksandar", year = "2019", abstract = "Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција. Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.", publisher = "Факултет примењених уметности у Београду", journal = "КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду", title = "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња", pages = "92-91", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264" }
Dragović, M., Čučaković, A., Bogdanović, J., Čičević, S.,& Trifunović, A.. (2019). Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња. in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду Факултет примењених уметности у Београду., 91-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264
Dragović M, Čučaković A, Bogdanović J, Čičević S, Trifunović A. Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња. in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду. 2019;:91-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 .
Dragović, Magdalena, Čučaković, Aleksandar, Bogdanović, Jelena, Čičević, Svetlana, Trifunović, Aleksandar, "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња" in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду (2019):91-92, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 .