Savremene metode u daljinskoj i in situ definiciji materijala u raznim lokacijama od interesa za kulturnu baštinu

Abstract

U istraživanju materijala u čvrstom stanju raznih gabarita, od relativno malih objekata do naslaga ispod građevina, ili uopšte, istorijski se, od potpuno nezavisnih metoda merenja iz oblasti mehaničkih ispitivanja, preko akustičkih (ultrazvuk), danas prešlo na nove metode koje uključuju optičke prilaze. Gotovo paralelna istraživanja u sprezi optike i akustike se i na molekularnom nivou (razblaženi i koncentrovani rastvori malih molekula i makromolekula, polimera, emulzije, micele) proučavaju putem procesa rasejanja laserskih snopova. Poslednji stadijum je vezan za metode merenja koherentnih snopova, koje vezuju i velika gustina snage i spektralna gustina i energije i snage. Primena metoda talasne optike i razni stepeni kompleksnosti pojava, koje uključuju refleksiju, interferenciju i difrakciju (uz deskripciju polarizacije), već dugo podrazumeva specifične pristupe za profesionalna ispitivanja u mašinstvu i građevinarstvu. To znači da je s obzirom na širinu pojma kulturne baštine, sva ova iskustava moguće iskoristi i za objekte kulturne baštine. U radu se opisuju, vrši izbor i pokazuju neke mogućnosti metoda, gde se uz seizmiku pojavljuju laserske metode. Za posebna izvršena merenja akustičkih podataka o materijalu objekata kulturne baštine, vrši se procena njihovih mehaničkih osobina (elastičnih modula) i traži skup drugih konstanti koje će upotpuniti prirodu artefakta.