@conference{
author = "Драговић, Магдалена and Чучаковић, Александар and Богдановић, Јелена and Чичевић, Светлана and Трифуновић, Александар",
year = "2019",
abstract = "Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника.
Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде - у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи-пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити“ једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу).
Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.",
publisher = "Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду",
journal = "Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примени",
title = "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња",
pages = "92-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_1887"
}
