GraFar - Repository of the Faculty of Civil Engineering
Faculty of Civil Engineering of the University of Belgrade
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   GraFar
  • GraFar
  • Radovi istraživača / Researcher's publications
  • View Item
  •   GraFar
  • GraFar
  • Radovi istraživača / Researcher's publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња

Thumbnail
2019
bitstream_7204.pdf (438.9Kb)
Authors
Драговић, Магдалена
Чучаковић, Александар
Богдановић, Јелена
Чичевић, Светлана
Трифуновић, Александар
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног... распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција. Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде - у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи-пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити“ једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.

Keywords:
Црквена архитектура / Пропорције / Триангулација / Динамички правоугаоници
Source:
Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примени, 2019, 91-92
Publisher:
  • Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
Projects:
  • Development and application of scientific methods in designing and building highly economical structural system using new technologies (RS-36008)

ISBN: 978-86-80245-38-6

[ Google Scholar ]
URI
http://grafar.grf.bg.ac.rs/handle/123456789/1887
Collections
  • Radovi istraživača / Researcher's publications
  • Катедра за математику, физику и нацртну геометрију
Institution
GraFar
TY  - CONF
AU  - Драговић, Магдалена
AU  - Чучаковић, Александар
AU  - Богдановић, Јелена
AU  - Чичевић, Светлана
AU  - Трифуновић, Александар
PY  - 2019
UR  - http://grafar.grf.bg.ac.rs/handle/123456789/1887
AB  - Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних  односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. 
    Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом  основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
     Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде - у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи-пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити“ једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). 
     Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња,  где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.
PB  - Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
C3  - Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примени
T1  - Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња
EP  - 92
SP  - 91
ER  - 
@conference{
author = "Драговић, Магдалена and Чучаковић, Александар and Богдановић, Јелена and Чичевић, Светлана and Трифуновић, Александар",
year = "2019",
url = "http://grafar.grf.bg.ac.rs/handle/123456789/1887",
abstract = "Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних  односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. 
    Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом  основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
     Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде - у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи-пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити“ једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). 
     Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња,  где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.",
publisher = "Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду",
journal = "Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примени",
title = "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња",
pages = "92-91"
}
Драговић М, Чучаковић А, Богдановић Ј, Чичевић С, Трифуновић А. Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња. Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примени. 2019;:91-92
Драговић, М., Чучаковић, А., Богдановић, Ј., Чичевић, С.,& Трифуновић, А. (2019). Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња.
Књига апстраката - SMARTART Уметност и наука у примениФакултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду., 91-92.
Драговић Магдалена, Чучаковић Александар, Богдановић Јелена, Чичевић Светлана, Трифуновић Александар, "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња" (2019):91-92

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About GraFar - Repository of the Faculty of Civil Engineering | Send Feedback

OpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About GraFar - Repository of the Faculty of Civil Engineering | Send Feedback

OpenAIRERCUB