Примена активне геодетске референтне основе Србије у премеру непокретности

Abstract

Предмет овог рада представљају могућности и проблеми примене Активне геодетске референтне основе Србије (АГРОС) при позиционирању тачака пасивне геодетске основе и тачака детаља премера непокретности. АГРОС омогућује рутинско позиционирање тачака пасивне геодетске основе и тачака детаља у реалном времену и центиметарског нивоа тачности. Ови подаци односе се на геодетски референтни систем реализован станицама АГРОС (геоцентрични). И поред извесних ограничења, економичност оваквог приступа у великом броју случајева надмашује традиционалне терестричке технике засноване на мерењима хоризонталних праваца (углова), дужина и зенитних углова (висинских разлика). Као основни проблем, који још увек није решен на задовољавајући начин, препозната је интеграција овако добијених података премера непокретности са постојећим подацима прикупљеним кроз дуги временски период коришћењем терестричких техника и израженим у Државном координатном систему Републике Србије (негеоцентричном). Уобичајени начин трансформације између геоцентричног и негеоцентричног геодетског референтног система (тродимензионална седмопараметарска трансформација сличности) може се успешно применити само на ограниченим подручјима због присуства дисторзија (изобличења) у просторним подацима премера непокретности израженим у Државном координатном систему. Да би се развио модел трансформације просторних података премера непокретности, обијених применом АГРОС, у Државни координатни систем који би обухватио комплетну државну територију, уочене дисторзије просторних података морају се на одговарајући начин моделирати и отклонити. У оквиру тезе истражене су могућности два приступа при моделирању дисторзија просторних података: 1. Подела подручја трансформације на коначне елементе и 2. Примена колокације по методи најмањих квадрата. Развој модела трансформације података премера непокретности добијених применом АГРОС у Државни координатни систем, применом обадва наведена поступка, извршен је на основу скупа од 4401 тачке премера непокретности (узорка просторних података) за које је координате у геоцентричном геодетском референтном систему одредио Републички геодетски завод Србије. Иако је густина расположивог узорка (приближно 1 тачка на 25 km2 ) недовољна, на основу добијених резултата може се закључити да је применом ових поступака могуће добити довољно тачан и поуздан модел трансформације података премера непокретности добијених применом АГРОС у Државни координатни систем.