Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња
2019
Download 🢃
Authors
Dragović, MagdalenaČučaković, Aleksandar
Bogdanović, Jelena
Čičević, Svetlana
Trifunović, Aleksandar
Conference object (Accepted Version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад
приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника.
Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске
стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”.
У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања
на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у
правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана
једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног ...распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом
раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски
однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног
троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у
пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање
графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3
и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се,
као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката,
црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или
описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема,
која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање
је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код
Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу).
Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као
основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и
динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности
у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и
целине.
Keywords:
Црквена архитектура / пропорције / триангулација / динамички правоугаонициSource:
КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду, 2019, 91-92Publisher:
- Факултет примењених уметности у Београду
Funding / projects:
- Development and application of scientific methods in designing and building highly economical structural system using new technologies (RS-MESTD-Technological Development (TD or TR)-36008)
Institution/Community
GraFarTY - CONF AU - Dragović, Magdalena AU - Čučaković, Aleksandar AU - Bogdanović, Jelena AU - Čičević, Svetlana AU - Trifunović, Aleksandar PY - 2019 UR - https://grafar.grf.bg.ac.rs/handle/123456789/2264 AB - Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција. Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине. PB - Факултет примењених уметности у Београду C3 - КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду T1 - Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња EP - 92 SP - 91 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 ER -
@conference{ author = "Dragović, Magdalena and Čučaković, Aleksandar and Bogdanović, Jelena and Čičević, Svetlana and Trifunović, Aleksandar", year = "2019", abstract = "Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника. Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”. У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција. Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3 и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се, као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката, црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема, која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу). Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и целине.", publisher = "Факултет примењених уметности у Београду", journal = "КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду", title = "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња", pages = "92-91", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264" }
Dragović, M., Čučaković, A., Bogdanović, J., Čičević, S.,& Trifunović, A.. (2019). Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња. in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду Факултет примењених уметности у Београду., 91-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264
Dragović M, Čučaković A, Bogdanović J, Čičević S, Trifunović A. Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња. in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду. 2019;:91-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 .
Dragović, Magdalena, Čučaković, Aleksandar, Bogdanović, Jelena, Čičević, Svetlana, Trifunović, Aleksandar, "Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња" in КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду (2019):91-92, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_grafar_2264 .