dc.description.abstract | У оквиру Просторног плана Србије, све планиране хидроелектране налазе
се у класи тзв. интегралних речних система, и као такве део су и мера за
еколошко уређење простора. Адекватним пројектовањем и управљањем
хидроенергетских система поред њиховог складног уклапања у окружење,
могуће је и побољшавати еколошке услове, посебно у кризним хидролошким
ситуацијама. То постаје посебно значајно у условима климатских
промена, чија је једна од неповољних последица погоршавање екстремних
хидролошких феномена – повећавање великих вода и продужавање
трајања малих вода. Акумулационе ХЕ се могу реализовати у оквиру
вишенаменских система, и њима се могу остваривати и мере активне
одбране од поплава (ублажавање врхова поплавних таласа). Адекватним
диспозицијама могуће је постићи и побољшавање режима малих вода
у кризним периодима, као и управљање температурним и кисеоничним
режимима, према потребама водених екосистема. Каскаде ХЕ на Дрини,
Великој Морави, Ибру – највећим делом су планиране у коритима за
велику воду, тако да се изградња тих ХЕ може синхронизовати са мерама
које се свакако морају реализовати (ојачање и надвишење насипа, ојачање
заптитних касета) за потребе достизања захтеваних степена заштите од
великих вода. Сви ти каскадни системи, са доста стабилизованим нивоима,
омогућавају да се на складан начин уклопе у урбане матрице градова у
приобаљу, како би се та насеља на најбољи начин заиста ,,спустила“ на
водотоке са стабилним акваторијама.
Може се закључити да ХЕ не само да нису ,,реметилачки“ фактор у
еколошком, социјалном и урбаном простору, већ ће, тратиране као део
интегралних речних система и мера уређања простора, бити све важнији
део мера уређења и унапређења животне средине. | sr |