Хидроелектране као део интегралних речних система складно уклопљених у еколошко, социјално и урбано окружење

Abstract

У оквиру Просторног плана Србије, све планиране хидроелектране налазе се у класи тзв. интегралних речних система, и као такве део су и мера за еколошко уређење простора. Адекватним пројектовањем и управљањем хидроенергетских система поред њиховог складног уклапања у окружење, могуће је и побољшавати еколошке услове, посебно у кризним хидролошким ситуацијама. То постаје посебно значајно у условима климатских промена, чија је једна од неповољних последица погоршавање екстремних хидролошких феномена – повећавање великих вода и продужавање трајања малих вода. Акумулационе ХЕ се могу реализовати у оквиру вишенаменских система, и њима се могу остваривати и мере активне одбране од поплава (ублажавање врхова поплавних таласа). Адекватним диспозицијама могуће је постићи и побољшавање режима малих вода у кризним периодима, као и управљање температурним и кисеоничним режимима, према потребама водених екосистема. Каскаде ХЕ на Дрини, Великој Морави, Ибру – највећим делом су планиране у коритима за велику воду, тако да се изградња тих ХЕ може синхронизовати са мерама које се свакако морају реализовати (ојачање и надвишење насипа, ојачање заптитних касета) за потребе достизања захтеваних степена заштите од великих вода. Сви ти каскадни системи, са доста стабилизованим нивоима, омогућавају да се на складан начин уклопе у урбане матрице градова у приобаљу, како би се та насеља на најбољи начин заиста ,,спустила“ на водотоке са стабилним акваторијама. Може се закључити да ХЕ не само да нису ,,реметилачки“ фактор у еколошком, социјалном и урбаном простору, већ ће, тратиране као део интегралних речних система и мера уређања простора, бити све важнији део мера уређења и унапређења животне средине.