Оптимизација одржавања коловозних конструкција

Abstract

Путна инфраструктура представља једно од најзначајнијих добара сваке земље. Она игра кључну улогу y развоју продуктивније и ефикасније националне економије. Како ова инфраструктура непрекидно пропада услед комбинованог дејства саобраћајног оптерећења и околине, велики део буџета je потребан како би ce квалитет путне мреже одржао y прихватљивим границама. Путне управе покушавају да изаберу оне алтернативе које минимизирају трошкове управе или укупне трошкове одвијања саобраћаја. Основни циљ je да ce мрежа доведе y одрживо, тзв. “steady-state” стање које захтева минимална улагања за њено одржавање. Приказано истраживање укључује развој модела за анализу трошкова y оквиру животног циклуса пута (Life Cycle Cost Analysis Graph Tool - LCCAGT) који ce може користити за брзу и ефикасну анализу пројеката рехабилитација коловозних конструкција и развој оптималне стратегије одржавање и рехабилитације на нивоу пројекта. Поред тога, приказана je и методологија за хармонизацију управљања одржавањем коловозних конструкција на нивоу мреже и на нивоу пројекта кроз употребу LCCAGT. Преглед различптих поступака оптимизације примењених y управљању одржавањем коловозних конструкција на нивоу мреже и на нивоу пројекта показао je да ce већина њих односи на поједине делове процеса управљања одржавањем. Међутим, алгоритам претраге y правцу највећег градијента SDGSA превазилази то ограничење кроз развој оптималне стратегије одржавања и рехабилитације од почетног до коначно одрживог (тзв. steady-state) стања. Стога je SDGSA алгоритам изабран y овој дисертацији да y комбинацији са LCCAGT покаже употребљивост овог другог на реалној студији случаја за Србију. Методологија за хармонизацију анализе на нивоу пројекта и на стратешком нивоу анализе модела HDM-4 са циљем да ce развије оптимална стратегија рехабилитације за путну мрежу y условима различитих буџетских ограничења je примењена y овој дисертацији као покушај валидације модела LCCAGT. У ту сврху спроведена je анализа на нивоу пројекта са оба модела, HDM-4 и LCCAGT, заједно са применом SDGSA алгоритма, за развој оптималних стратегија рехабилитације за репрезентативне пухне деонице на нивоу мреже. Упоређење резултата показује да y већини LCCAGT даје сличне резултате y односу на исту анализу програмом HDM-4. Мање разлике између LCCAGT и HDM-4 су објашњене y тези y светлу различитих приступа моделирању ефката интервенција. Штавише, примена LCCAGT, поред тога што je сама апликација кориснички оријентисана, омогућава значајне уштеде y времену. Истраживање je такође показало да ce резултати анализе помоћу LCCAGT применом SDGSA алгоритма могу користити y комбинацији са Expenditure Budgeting Model (ЕВМ) који je саставни део програма HDM-4, за генерисање оптималне стратегије одржавања на нивоу мреже y оквиру буџетских ограничења.