Primena automatizovane tehnike određivanja topografskih vododelnica analizom DEM-a

Abstract

Osnovne topografske osobine igraju važnu ulogu u određivanju hidroloških karakteristika sliva, prilikom modeliranja vodnih resursa. Algoritam, koji je korišćen, u ovom radu, za definisanje kontura vododelnica, se oslanja na digitalni elevacioni model (DEM), kao osnovni rasterski ulazni podatak. Preciznost automatskog načina određivanja kontura vododelnica zavisi, pre svega, od rezolucije DEM-a. Sa druge strane, preciznost može zavisiti i od načina delineacije mreže tokova u raster Stream Network. Da bi se izvela ova funkcija, potrebno je znati koliko vode struji kroz svaki pojedinačni piksel. To znači da je neophodno zadati graničnu vrednost, prag, iz koliko je piksela potrebno da struji voda ka pojedinačnom pikselu, da bi on bio prepoznat kao rečni tok. Taj broj se određuje na različite načine, a na ovom konkretnom primeru utvrđen je tariranjem. Analiza DEM-a je primenjena na Izvorištu u Gornjoj Lisini, gde je za 9 izvora izvršeno određivanje kontura vododelnica, pomenutom metodom. Korišćen je DEM rezolucije 25 m. Za tariranje granične vrednosti broja ćelija, korišćene su različite vrednosti, na osnovu kojih su računate vrednosti površina neposrednih slivova, koje su upoređivane sa vrednostima površina, izračunatim uobičajenim hidrološkim metodama