| dc.description.abstract | Beton, sa gledišta strukture materijala, spada u takozvane polifasne sisteme. Njegovi sastavni delovi su agregat, koji predstavlja čvrstu fazu i cementna kaša koja se u najvećem broju slučajeva posmatra kao tečnost velike viskoznosti. Za ovakve materijale, kod kojih je čvrsta faza prožeta tečnošću, u reologiji postoji odredjeni naziv gel /od gelantine/. Takvo gledište o strukturi betona zastupaju Fraudenthal i Bo llx /11-14/. Posledioa ovakvog stava, kao što će docnije biti prikazano, odražavaju se na kompoziciju i strukturu reološkog modela koji oni predlažu. Haneen i Nielren zastupaju suprotno gledište. Po njima agregat i pesak obrazuju jednu trnastu nekoherentnu masu, čija je otpornost prema stalnim deformacijama klizanja rezultat trenja izmedju zrna. Dva, na pred izneta gledišta na strukturu betona posledica su u stvari različitih stavova na prirodu strukture cementne kaše. B e i n e r i neki drugi autori, pripisujući cementnoj kaši osobine tečnoeti velike viskoznosti, pokušali su da objasne niz, za tehničku primenu važnih pojava, kod betona. F o w er posmatra cementnu kašu kao gel, dakle kao polifazni sistem kod koga su delići cementnog tela - čvrsta faza- odvojeni slojevima apsorbovane vode - tečna faza. G r u đe mo /11—15/, T a y l o r /li-15/ i niz drugih autora smatra da cementnu kašu treba posmatrati kao čvrstu fazu mikrokristalne strukture, dok se voda javlja delimično kao hemijski vezana, a delimično apsorbovana po površinama kristalne faze ili kao ispuna pora. | sr |
