Геометријски пропорцијски модел цркве манастира Љубостиња
2019
Preuzimanje 🢃
Autori
Dragović, MagdalenaČučaković, Aleksandar
Bogdanović, Jelena
Čičević, Svetlana
Trifunović, Aleksandar
Konferencijski prilog (Recenzirana verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Пропорције архитектонских објеката се сматрају једним од најстаријих теоретских питања архитектуре, приближавајући се са једне стране математици, а са друге уметности-креативности у примени складних-хармоничних односа у њеној појавности. Рад
приказује пропорције једног од најистакнутијих објеката наше средњевековне сакралне културне баштине – цркве манастира Љубостиња (1387) код Трстеника.
Црква Љубостиње, чији је ктитор кнегиња Милица, у свом архитектонском програму садржи припрату, наос и олтарски простор, а зидана је по принципима Моравске
стилске групе, са карактеристичним обликом основе триконхосом, или „тролистом”.
У конструктивном смислу, над централним простором је главно кубе, које се ослања
на четири једнака лука, који носе крстообразно распоређене полукружне сводове, у
правцу апсиде и бочних певничких (полукружних) простора. Припрата, која је зидана
једновремено са осталим деловима цркве, је приближно квадратног облика, са слепом калотом изнутра, у то време значајног ...распона. Оваква архитектонско-грађевинска концепција, која је карактеристична за традиционалне светогорске цркве, у овом
раду налази своју геометријску интерпретацију пропорција.
Истраживање се једним делом ослања на пропорцијски канон (за пројектовање цркава) Ива Штамбука, који је аутор применио на црквама ширег просторног оквира Медитерана, у временском распону од IV до касног XV века, успостављајући пропорцијски
однос 1:√3 чврстим релацијама два карактеристична круга и једног једнакостраничног
троугла. У контексту примењеног канона, указује се на симболичко повезивање функционално значајних места на објекту (центра апсиде – у основи, тј. центра куполе – у
пресеку) са пратећом геометријском шемом. Иако је техника грађења у средњевековној Србији варирала у нивоу прецизности (ортогоналност зидова, симетрија и сл.), цртежи – пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, уз мање
графичке грешке, указују на примену пропорција 1:1, 1:√2, 1:1.618 (златни пресек), 1:√3
и 1:√5, у дефинисању просторне целине и/или делова објекта. Интересантно је да се,
као и у претходним истраживањима аутора, у контексту Рашке стилске групе објеката,
црква може „премерити” једнакостраничним троугловима. Методом уписивања или
описивања динамичких правоугаоника (чије су дијагонале вредности квадратних корена целих бројева) у контуре објекта, успостављена је „скривена“ геометријска шема,
која детерминише грађевинско-архитектонску концепцију овог објекта. Истраживање
је показало да слични принципи пропорционисања постоје и код објеката са преморавским развијеним триконхосним планом (Св. Архангели у Кучевишту и Рђевац, код
Косовске Каменице), као и моравском Лазарицом (у Крушевцу).
Пропорцијске анализе основе и пресека цркве манастира Љубостиња, где се као
основне фигуре користе једнакостранични троугао, квадрат и круг, са једне стране, и
динамички правоугаоници, са друге, указују на то да су средњевековни мајстори Моравске стилске групе поседовали завидан степен геометријског знања и креативности
у пропорционисању сакралних објеката, чији је резултат хармоничан склад делова и
целине.
Ključne reči:
Црквена архитектура / пропорције / триангулација / динамички правоугаонициIzvor:
КЊИГА АПСТРАКАТА ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА SMARTART УМЕТНОСТ И НАУКА У ПРИМЕНИ, Факултет примењених уметности у Београду, 2019, 91-92Izdavač:
- Факултет примењених уметности у Београду
Finansiranje / projekti:
- Razvoj i primena naučnih metoda u projektovanju i građenju visokoekonomičnih konstruktivnih sistema primenom novih tehnologija (RS-MESTD-Technological Development (TD or TR)-36008)